Pokretanje stečajnog postupka

Pokretanje stečajnog postupka

Stečajni postupak u Republici Srbiji regulisan je Zakonom o stečaju („Sl. glasnik RS“, br. 104/2009 i kasnije izmene). Ovim zakonom određuju se uslovi, procedure i načini sprovođenja stečaja nad pravnim licima, bilo kroz bankrotstvo ili reorganizaciju.

Bankrotstvo podrazumeva namirenje potraživanja poverilaca iz ukupne imovine stečajnog dužnika, dok se reorganizacija sprovodi na osnovu plana koji redefiniše odnose poverilaca i dužnika, uključujući eventualne statusne promene ili druga rešenja.

Ko može da pokrene stečaj?

Predlog za pokretanje stečajnog postupka mogu podneti poverioci, sami dužnici ili likvidacioni upravnici. Za preduzeća koja proizvode naoružanje i vojnu opremu postupak se ne može inicirati bez saglasnosti nadležnog ministarstva odbrane.

Poverioci podnose predlog u slučajevima trajne nesposobnosti plaćanja, kršenja plana reorganizacije ili ako je plan donet nezakonito. S druge strane, dužnik može pokrenuti postupak ako nije u stanju da plati obaveze u roku od 45 dana od dospelosti ili ako prekine sva plaćanja na najmanje 30 dana. Likvidacioni upravnik pokreće postupak prema posebnim zakonom koji uređuje pravni položaj privrednih društava.

Sadržaj predloga za pokretanje stečaja

Predlog za pokretanje stečaja dostavlja se Privrednom sudu i mora sadržati:

· naziv suda kome se podnosi predlog

· podatke o predlagaču (Ime ili poslovno ime, adresa, adresa lica ovlašćenog za zastupanje predlagača i prijem pismena)

· podatke o stečajnom dužniku (Poslovno ime, adresa)

· spisak poverilaca sa iznosima i osnovom potraživanja, relevantne dokaze o obavezi i njenom neizmirenju

· popis priloženih dokumenata.

Poverilac može uključiti predlog za imenovanje stečajnog upravnika sa važeće liste za nadležni sud (ime i prezime i broj licence).

Nepotpuni predlozi i povlačenje

Ako predlog nije uredan, sudija će tražiti ispravke u roku od osam dana. Neuređeni predlozi se odbacuju, a troškovi padaju na predlagača. Povlačenje predloga moguće je dok sud ne objavi odluku o otvaranju stečaja ili dok postupak nije formalno odbijen.

Naknada troškova u stečajnom postupku

Predlagač stečajnog postupka ima obavezu da u roku od pet dana od dana prijema naloga od suda uplati predujam za troškove postupka. Ovaj predujam pokriva troškove objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka, obaveštavanja svih poznatih poverilaca o postupku putem pismenih obaveštenja, troškove angažovanja stečajnog upravnika, kao i troškove osiguranja i obezbeđenja imovine stečajnog dužnika. Takođe, predujam obuhvata naknade za registraciju podataka o stečaju u relevantnim registrima koje vodi organizacija nadležna za privredne subjekte, u skladu sa važećim propisima. Visinu predujma određuje stečajni sudija na osnovu prirode i obima postupka.

U slučaju da predlagač ne uplati predujam u ostavljenom roku, sudija će odbaciti predlog za pokretanje stečajnog postupka.

Visina predujma prema kategoriji pravnog lica

Iznos predujma zavisi od veličine pravnog lica, u skladu sa kriterijumima za razvrstavanje pravnih subjekata:

Mikro pravna lica: 50.000 dinara,

Mala pravna lica: 200.000 dinara,

Srednja pravna lica: 600.000 dinara,

Velika pravna lica: 1.000.000 dinara.

Uplaćeni predujam tretira se kao trošak stečajnog postupka i ima prioritetno namirenje iz stečajne mase. Ovo pravilo važi ukoliko se utvrdi da postoje sredstva u stečajnoj masi koja mogu pokriti nastale troškove. Međutim, u situaciji kada sudija oceni da je predlog neosnovan i da nema osnova za otvaranje postupka, troškovi se pokrivaju iz predujma, prema nalogu suda.

Naknadni troškovi i dodatna uplata

Ako troškovi postupka premaše iznos uplaćenog predujma, predlagač čiji je predlog odbijen obavezan je da plati razliku u roku od osam dana od dana prijema naloga od suda. Neispunjavanje ove obaveze vodi ka obustavi postupka, a svi nastali troškovi ostaju na teret predlagača.

Troškovi u slučaju otvaranja stečajnog postupka

U situaciji kada sud donese odluku o otvaranju stečajnog postupka, svi troškovi, uključujući one iz prethodnog stečajnog postupka i eventualne troškove prinudne likvidacije, smatraju se troškovima stečajnog postupka. Ovi troškovi imaju prioritetno pravo na naplatu iz stečajne mase.

Zaključak

Stečajni postupci su regulisani jasnim pravilima i zahtevima kako bi se obezbedila zaštita prava svih strana i omogućilo pravično rešavanje finansijskih problema.