Stečajni postupci

Poslovni neuspeh ne treba posmatrati kao izuzetak, već kao prirodan deo poslovnih aktivnosti. Ne može se očekivati da svi poslovni subjekti održe korak sa konkurencijom, naročito sa kompanijama koje konstantno inoviraju i unapređuju svoje poslovanje. Dinamičnost tržišta ogleda se u mogućnosti brzog ulaska na tržište, ali i povlačenja sa njega.

Prema Zakonu o stečaju („Sl. glasnik RS“, br. 104/2009), stečajni postupak može pokrenuti sam dužnik ili poverilac. Dužnici često pokreću stečaj radi izlaska sa tržišta i zatvaranja poslovanja ili sa ciljem konsolidacije dugova. S druge strane, poverioci iniciraju stečaj kako bi pokušali da naplate svoja potraživanja, makar delimično, i potom preusmerili sredstva u druge poslovne prilike.

Cilj svih učesnika u postupku je efikasan stečaj sa minimalnim troškovima, kako bi se postojeća imovina što pre aktivirala kroz bolje upravljanje ili preusmerila na druga tržišta. Stečajni postupak omogućava kolektivno namirenje poverilaca, bilo prodajom celokupne imovine stečajnog dužnika ili prodajom dužnika kao pravnog lica.

Stečaj može biti sproveden na dva načina: bankrotstvom ili reorganizacijom. Bankrot podrazumeva prodaju ukupne imovine stečajnog dužnika ili njegovu prodaju kao pravnog lica radi namirenja poverilaca.

Reorganizacija se sprovodi prema usvojenom planu, restrukturiranjem odnosa između dužnika i poverilaca, statusnim promenama dužnika ili na drugi odgovarajući način. Ovaj pristup je pogodan u situacijama kada postoji realna šansa za održivost poslovanja, pod uslovom da se dugovi reorganizuju, a poslovni model prilagodi novim okolnostima.

Za razliku od stečaja, postupak likvidacije se primenjuje kada pravno lice raspolaže dovoljnim sredstvima za izmirenje svih svojih obaveza.

Javne prodaje i licitacije

Aktuelni stečajni postupci

Završeni stečajni postupci